Potreba izučavanja ekonomskih integracija intenzivirana je posle Drugog svetskog rata, kada su zemlje sveta započele privredni oporavak. Javio se veliki broj različitih vrsta i oblika međunarodnih integracija, od jednostavnog snižavanja carinskih stopa, pa do formiranja ekonomskih unija. Upravo ova raznolikost i složenost ekonomskih integracija ih opredeljuje za dublje izučavanje. Svaka međunarodna integracija ima svoje specifičnosti koje je potrebno razumeti i savladati pravila po kojima funkcionišu da bi se uspešno poslovalo na takvim tržištima, naročito usled neprestanog nastajanja, nestajanja i menjanja formi postojećih integracija. Stoga je i cilj ovog predmeta da studentima približi ovu, pre svega, aktuelnu problematiku i osposobi ih za poslovanje na takvim tržištima.
Nakon savladavanja gradiva iz ovog predmeta, studenti će biti osposobljeni da razumeju uzroke nastanka, razvoja i načina funkcionisanja različitih vrsta i oblika međunarodnih integracija, kao i statičke i dinamičke efekte stvaranja integracija. S obzirom na upućenost domaćih trgovinskih tokova ka Evropskoj uniji, evroazijskoj integraciji i sl. studenti će usvojiti neophodna znanja za poslovanje u okviru ovih integracija, ali i razumeti pravila i načela Svetske trgovinske organizacije čijem članstvu Srbija teži.
Teorijska nastava
• Definicije, vrste i oblici međunarodnih integracija.
• Svetska trgovinska organizacija i ekonomske integracije.
• Ekonomske unije (Evropska unija, Evroazijska unija).
• Integracione grupe (NAFTA, LAFTA, MERCOSUR, ASEAN, CEFTA).
• Efekti kreiranja međunarodnih integracija.
Praktična nastava
• Analiza studija slučaja i konkretnih primera iz prakse
Salvatore, D. (2014). Međunarodna ekonomija. Beograd: CID Ekonomskog fakulteta.
Damnjanović, J., i Đurić, D. (2012). Međunarodno poslovanje. Novi Sad: Alfa-graf NS.
Jovanovic, M. (2015). The Economics of International Integration, Second Edition. Cheltenham: Edward Elgar.
Ex catedra predavanja i vežbe uz aktivno učešće studenata. Prezentacije kraćih pisanih eseja i seminarskih radova studenata. Debate o primerima iz prakse. Analiza studija slučaja. Interaktivni rad u formi diskusije i iznošenja individualnih stavova i zaključaka o izvesnim problemima
Ocena znanja (maksimalni broj poena 100)
Predispitne obaveze
65 poena
Završni ispit
35 poena
prisustvo na predavanjima i vežbama
5
pismeni ispit
35
provera znanja u toku nastave (kolokvijum-i)
40
usmeni ispit
–
ostale aktivnosti i učešće studenata u radu na predavanjima i vežbama
